Ко је имао прилику да гледа пренос скупа на плаћеничкој Н1 могао је да примети да сем унапред договорених укључења и саговорника апсолутно је највећи број људи и пролазника одбијао да одговара на њихова питања.То нам говори да је одредјени број људи заиста изашао да исказе жаљење за жртвама у Новом Саду али исти тако и да не желе да буду део опозиционог фолклора.
Али шта овај скуп тачно мења?
По мени апсолутно ништа сем сто треба поштовати број људи на истом и то оних који су се заиста појавили из пијетета према настрадалима.
Са свима осталима наставити борбу без компромиса.
За време наше политичке владавине извињавали смо се и за ствари за које нисмо криви.
Спуштали главу и када смо били у праву.
Изгубили смо рачуницу колико смо пута ставили национални интерес испред странацког посебно по питању наших коалиционих партнера и разних уступака као сто су избори сваки пут када их је опозиција тражила.
Данас смо жртве “омерте” наших коалиционих партнера као и изненадне “промене курса” малобројних познатих личности од чијих захтева некада нисмо могли да живимо али су нас подржавали до “последњег динара”.
Зато се у памет напредњаци.Да бранимо саградјено и изградимо планирано.
Навикли смо их на поразе и зато не сумњајте у себе и нашу снагу јер нас победити не могу.Ни на улици ни на изборима.
Живела Србија!
Живео Александар Вучић!