Прошлогодишњи 6. март (2020) остаће упамћен као датум који је променио наш начин живота, и суочио нас са спознајом да смо јаки само онолико колико су јаки најслабији међу нама, и да је колективно добро важније од било које групе интереса. Година за нама, научила нас је колико смо снажни када смо сложни, и колико та снага може бити упитна када због неодговорности групе појединаца буде угрожено здравље целокупне заједнице.
Сада нећу писати о резултатима Србије и нашег државног руководства у борби против Короне, јер о томе пише и говори цео свет, већ ћу се осврнути на личну импресију о борби установе на чијем сам челу од самог почетка њене највеће борбе за народно здравље од дана њеног оснивања.
Неки ће рећи дошао сам са короном или је корона дошла са мном. Врло брзо смо успоставили систем на који сам поносан, уз више него максималан ангажман свих запослених, и невероватну посвећеност и енергију епидемиолога др Драгане Радојичић, начелнице нашег Центра за контролу и превенцију болести.
Васпитаван да увек саслушам друге, уважим њихово мишљење, али и да преузмем одговорност за одлуке које доносим, знао сам (и знам) да у овој борби нема одустајања, јер овде нема нерешеног резултата, резултат је слобода, или смрт.
Када су ме критиковали, када су говорили да лажем, када су као невидљиви мач користили корону, а као врхунац свог бешчашћа писали данима најгнусније лажи о установи која се бори да сачува и њихово здравље, радили смо још више, и радили смо све боље, а наш мач истине је увек пресецао сваку мрежу обмана и превара.
Желим да се захвалим свим оним честитим здравственим радницима, из свих болница, свих домова здравља, зато што се боре за све нас у неравноправној борби са овом немани. Желим да се захвалим свим онима који су пали да бисмо ми живели. Желим да се захвалим, свим запосленима Завода за јавно здравље, зато што поред короне, ево годину дана и мене трпе, а због мене трпе и неистине разних медијских и политичких медиокритета.
Желим да се захвалим мом другу, колеги и брату, др Миливоју Мићи Ђурићу, зато што ме је од короне и излечио. Од мене је орден одавно добио, а прави је пример витеза у белом, и парадигма односа државног руководства према посвећеним здравственим радницима.
Настављам(о) ову борбу, уз снажну подршку државе, у једној руци оружје нам је вакцина, а у другој мач истине. Борићемо се, и победити.
(Аутор је в.д. директора Завода за јавно здравље у Шапцу)