СРПСКА краљевска академија научника и уметника, на свечаности у Образозно-културном и научном центру „Вук Караџић“ у Вуковом Тршићу, чије је домаћин био град Лозница, у Образовно-наставно-научном центру „Вук Караџић“, поделила је прве, тек установљење награде „Др Драга Љочић“ заслужним здравственим посленицима, хуманистима, задужбинарима и родољубима из Србије и Републике Српске.
Награда је установљена у знак сећања на прву српску лекарку, др Драгу Љочић, рођену Шапчанку, која је била велики борац за права жена, али и врсни лекар, родољуб, задужбинар и поручник српске војске. Уздарје др Љочић, која је, у своје доба, била и међу ретким факултетски образованим женама у Европи добили су из руку академика , све чувених српских лекара – хирурха, Вељка Ђукића, Мирка Керкеза и Златна Максимовића, др Александар Исаковића, офтамолог, др Ана Илић, лекар, др Чедомир Митровић, реуматолог, др Гордана Тешић Петровић, кардиолог, др Живка Цвејић, дипломирани псхихолог, др Бранка Красавац, директорка Дома здравља у Лозници,др Бранко Вујковић, директор Завода за јавно здравље у Шапцу, Александра Делић, новинар и публициста, Дом здравља „Др Драга Љочић“ Шабац, Општа болница „Лаза К. Лазаревић“ Шабац, професор др Виолета Рабреновић, нефролог ВМА, Раде Веселиновић, привредник и задужбинаМилош Мишко Ранковић, лекар и задужбинар, др Милан Тодоровић, хирург, Општа болница „Свети врачеви“ у Бијељини, мр Владимир Марковић, менаџер у здравству из Лознице, Роса Мирковић хуманиста и задужбинар и др Милан Тодоровић, гинеколог, директор Опште болнице Лозница.
Приређена је изложба о др Драги Љочић и приказан, премијерно, први пут ван Шапца, документарни филм о њој, чији аутор Александра Делић, новинарка и публицистиња из Шапца.
Др Бранко Вујковић, као вишегодишњи директор Завода за јавно здравље у Шапцу, исказао је, осим лекарског, велико менаџерско, али и медицинско просветитељско знање у читавом Мачванском округу.Уз услуге, ова установа, под његовом диригентском палицом, доста је утицала, поред осталог, да се од опаких болести сачува највећи део становника овог дела Србије.Уз сталне иновације у раду и усавршавања екипа на чијем је челу др Вујковић показује огромну бригу о здрављу људи.Сасвим је природно да др Вујковић понесе награду „Др Драга Љочић“.
Дом здравља у Шапцу заиста достојно и поносно носи име др Драге Јочић.Од почетка рада до данас.Свакодневно показују и доказују да су им људски животи изнад свега.Зато је Научни савет СКАНУ одлучио да их међу првима награди овим признањем.
Дом здравља „Др Миленко Марин“, показао је и доказао да је светла страна нашег здравственог система, не само у време борбе са корона вирусом, већ стално и у свако доба дана и ноћи.Екипе ове установе стижу до најудаљених места у Јадру да помогну и болесним, и старим и изнемоглим људима, али и свима другим којима треба помоћ.Да тако буде, свим срцем, учинила је др Бранка Красавац, директорка установе, која је направила такав амбијент у колектицу да, када је у питању, људско здравље ништа никоме није тешко.Заслужено, награда „Др Драга Љочић“ са др Бранку Красавац, специјалисту медицине рада, директорку Дома здравља у Лозници.
Општа болница у Шапцу, по раду, резултатима рада, посвећености пацијентима из тог града, али и суседних општина у свим временима, посебно оним која су била у време пандемије корона вируса показала је да је понос, не само шабачког, већ и српског здравства.На најбољи начин следе своју суграђанку чије признање, од данас, носе.Нека носе и нека се са срећом поносе.
Др Александар Исаковић, офтамолог Опште болнице у Лозници, личност је која обележава рад најбољих лекара у Србији, данас, не само ју својој струци, али и свакодневно показује да се држи и те како, не само лекарских принцима, већ је по људским врлинама, одавно постао синоним за човека, не само у родном крају и граду где живи и ради, већ и у Србији, да се не зна да ли је бољи човек или лекар.Лозничани га воле као лекара, а и као суграђанима на ког су поносни.
Др Чедомир Митровић, реуматолог који је, показао и доказао, да знања никад није доста и да нема доброг лекара без сталног усавршавања зарад бољег лечења пацијената, које је увек стављао у први план.Мада је деценијама био једини реуматолог за Лозницу, Крупања, Мали Зворник и Љубовији остало је запамћено да код њега никад нису били редови за чекање или заказивање.Редак лекар, не само по томе, достојан је награде „Драга Љочић“.
Др Живка Мићановић Цвејић, дипломирани псхолог у Општој болници у Лозници, велики је стручњак, који је на услузои, годинама, многим људима у разним невољама.Стручна, образована, послу максимално посвећена, са пуно љубави, постала је стуб многим суграђанима у невољама.Помогла је небројеном броју људи тихо, мирно и немаметљиво, не штедећи, ама баш никад, себе.
Др Гордана Тешић, инетрниоста -кардиолог.Настављајући породичну традицију лекарског-интерничног позива, показала је и доказала да је за њу пацијент светиња.Увек посвећена максимално лечењу пацијената, потккована раскошним знањем и искуством, и у најтежим временима корона вируса, храбро је и достојанствено радила и помагала људима, радећи најчешће без паузе и радног времена.Хипократова заклетва је нештго што се код ње подразумева, укључујући све делове али и онај који се односи на колегијалност до које од почетка лекарске каријере јако држи.
Професор др Виолета Рабреновић , нефролог са Војномедицинске академије у Београду, један од наших најбољих стручњака у тој области, поред врхунскоиг лечења, на најбољи начин, као наставник, преноси знање и искуставо на млађе колеге.Јако образована, културна, родољубива, правдољубива и часна ова докторка је остала у срцима многих људи које је лечила и лечи.Обожавају је листом пацијенти, а посебно они који су били на бранику отаџбине кад год је требало и они из реда свештенства и монаха који су је давно назвали „Докторка -срце“.За такву докторку и професорку иде признање „Драга Јочић“.
Др Милан Мишко Ранковић и Раде Веселиновић некако, природно, и као пријатељи и као саборци, иду заједно.И као професионалци, сваки у својим пословима и као добитници највиших црквених одликовања.Заједно су изградили и СПЦ и роду подарили храм у Соко граду, код Љубовије, реплику цркве Светог Јована Канеа са Окридског језера коју је владика Николај обожавао.Личним примерима указују на значај да се Срби слаоже, умноже и обоже као велики поштоваоци нашег свеца, охридског, жичког и лелићког Николаја..
Мр Владимир Марковић зачетник је нечег што се зове менаџер у здравству.Био је то, дуго, у Здравственом центру „Др Миленко Марин“, на радост запослених и пацијената.Показао је како се прави ваљан спој пацијената са лекарима и другим здравственим особљем.Заслужан је што су многи добили шансу да направе каријере, пре свега млади, у чије је жеље знао да проникне, јер иза себе има пребогато искуство у образовању и васпитању.
Општа болница у Лозници показала се, у време харања корона вируса, да има, не само капацитет и кадрове, већ и вољу да се, из све снаге, помогне сваком пацијенту.У таквим условима, а уз обавезу лечења људи од других болести из три општине и града, тешко је било водити једну такву установу.Из свега тога изашао је стамено и часно др Милан Тодоровић, лекар -гинеколог, директор Опште болнице у Лозници.
Рођена је Крупањка, а деценијама живи на левој обали Дрине.Са својом породицом је, током и после рата, на разне начине, помогла и подржала на хиљаде невољника, од људи које су „Олуја“ и „Бљесак“ протерали са вековних огњишта до страдалника у рату у бившој БиХ.Иза себе има блиставу каријеру професора ликовне уметности, пословне жене, а родољубље је нешто што се у њеној и фамилији њеног мужа Драге Мирковића, подразумева.
Млад, а већ доказан као врсни лекар, који не гледа да ли пацинет има пет или 105 година, ни ко је и шта је.Такав је од почетка каријере као ординирајући лекар и сада, као хирург, који је свакодневно показују да, како то наш народ каже, зна знање, али и плени човекољубљем.Лекар и душе и тела.То је др Милан Тодоровић, начелник хирургије у Општој болници „Свети врачеви“, који је специјализорао у Београду, а усавршавао се широм света, укључујући и престижне кантоналне клинике у Швајварској. Он је, уз Росу Мирковић, први добитник награде „Драга Љочић“ из Републике Српске.
Александра Делић, новинарка и публистикиња из Шапца, са својим тимом, осветлила је име и дело др Драге Љочић, што, поред осталог, сведоче и филм и изложба које сте видели.
Др Ана Илић је без веза и препорука ушла је у лекарске воде, по завршетку Медицинског факултета.Као изабрани лекар имала је толико пацијената као да ради читав радни век.Људи су препознали и уверили се и у њено знање и у љубав према овој племенитој професији.У време пандемије корона вируса радила је, неуморно, и кад су се многи извлачили, па чак и бежали од пацијената.Збрињавала је пацијенте, не само у Лозници, већ и у Београду.За сваку похвалу, за дивљење и радост што имамо овако младе, дивне лекаре.
Учесници ове културно-научне светковине, какву, по оцени многих, није видео овај део Србије, исказали су поштовање, захвалност велике емоције, посебно што су се, кроз филм и изложбу, упознали са животом и делом др Драге Љочић, чије је уздарје први пут додељено.
Академик професор др Вељко Ђукић, рекао је да је „ово велики дан, велики догађај, и манифстација, по свом садржају и поводу, за памћење, уз задовољство и радост што се догодила баш у Тршићу, родном селу Вук Караџића, оца наше писмености и културе.
-Боравећи по свету, од Енглеске до Америке, увек сам истицао да су наш језик и наше писмо, захваљујући славом Вуку, генијални и да се, само тако, народ могао инетлектуално и у сваком другом погледу уздигне, после дуготрајног ропства -казао је чувени српски лекар, хирург и професор др Вељко Ђукић, иначе потпредседник СКАНУ. -Поносан сам што следимо пут велике личности каква је била др Драга Љочић и што то чине и млађи нараштаји у медицини од који су многи, Богу хвала, били моји сјајни студенти.Ова манифестација, где су исказане велике и снажне емоције, показује да имамо велико људско, стручно и научно благо, добре и хумане људе, родољубе и правдољубе и да за наш роде „нема зиме“.
Академик др Мирко Керкез, председник Научног већа СКАНУ и академик Драган Дамјановић, председник СКАНУ, кажу да је „ово једна од више од 100 манифестација, које је ваљано организовала ова институција, која има више од 120 доктора наука и универзитетских професора из земље и иностранства у 15 одељења, међу које је и одељење духовности по чему су јединствени у свету.По њиховим речима, др Драга Љочић, била је велики борац за родну равноправност, а град Лозница је, под руководством Видоја Петровића, иначе редовног члана СКАНУ, по томе у самом врху, не само у Србији, већ и у региону и Европи.
Милена Манојловић Кнежевић, председница Скупштине града и Љубинко Ђокић, помоћник градоначелника Лознице, у име домаћина, поздравили су госте, честитали награђенима, изражавајући радост и срећу што се прва признања знаменитој Српкињи додељују баш у Тршићу, у Лозници, „граду који је изнедрио низ великана од Вука Караџића и Јована Цвијића до Миће Поповић, војвпде Анте Богићевића, његове кћерке Томаније, њене кћерке Ане, професора Милорада Бертолинија“.
-Пуно ми је срце што овако драгоцене манифестације спајају нас људе са две обале Дрине, истог рода, вере, традиције, сличних осећања према животу и раду -казао је др Милан Тодорови, хирург из Бијељине, један од добитника награде. -Наша установа, бијељинска болница, коју предводи дирктор професор др Златко Максимовић,негује сјајну сарадњу са установама у Србији, нашој матици, али и дивне људске, братске и сестринске односе.
Српска краљевска академија научника и уметника, на свечаности у Образозно-културном и научном центру „Вук Караџић“ у Вуковом Тршићу, чије је домаћин био град Лозница, у Образовно-наставно-научном центру „Вук Караџић“, поделила је прве, тек установљење награде „Др Драга Љочић“ заслужним здравственим посленицима, хуманистима, задужбинарима и родољубима из Србије и Републике Српске.
Приређена је изложба о др Драги Љочић и приказан, премијерно, први пут ван Шапца, документарни филм о њој, чији аутор Александра Делић, новинарка и публицистиња из Шапца.
Награда је установљена у знак сећања на прву српску лекарку, др Драгу Љочић, рођену Шапчанку, која је била велики борац за права жена, али и врсни лекар, родољуб, задужбинар и поручник српске војске.Уздарје др Љочић, која је, у своје доба, била и међу ретким факултетски образованим женама у Европи добили су из руку академика , све чувених српских лекара -хирурха,Вељка Ђукића, Мирка Керкеза и Златна Максимовића, др Александар Исаковића, офтамолог,др Ана Илић, лекар,др Чедомир Митровић, реуматолог, др Гордана Тешић Петровић, кардиолог, др Живка Цвејић, дипломирани псхихолог,др Бранка Красавац, директорка Дома здравља у Лозници,др Бранко Вујковић, директор Завода за јавно здравље у Шапцу, Александра Делић, новинар и публициста,Дом здравља „Др Драга Љочић“ Шабац,Општа болница „Лаза К. Лазаревић“ Шабац,професор др Виолета Рабреновић, нефролог ВМА,Раде Веселиновић, привредник и задужбинаМилош Мишко Ранковић, лекар и задужбинар, др Милан Тодоровић, хирург,Општа болница „Свети врачеви“ у Бијељини, мр Владимир Марковић, менаџер у здравству из Лознице,Роса Мирковић хуманиста и задужбинар и др Милан Тодоровић, гинеколог, директор Опште болнице Лозница.
Милена Манојловић Кнежевић, председница Скупштине града и Љубинко Ђокић, помоћник градоначелника Лознице, у име домаћина, поздравили су госте, честитали награђенима, изражавајући радост и срећу што се прва признања знаменитој Српкињи додељују баш у Тршићу, у Лозници, „граду који је изнедрио низ великана од Вука Караџића и Јована Цвијића до Миће Поповић, војвпде Анте Богићевића, његове кћерке Томаније, њене кћерке Ане, професора Милорада Бертолинија“.
– Пуно ми је срце што овако драгоцене манифестације спајају нас људе са две обале Дрине, истог рода, вере, традиције, сличних осећања према животу и раду – казао је др Милан Тодорови, хирург из Бијељине, један од добитника награде. – Наша установа, бијељинска болница, коју предводи дирктор професор др Златко Максимовић,негује сјајну сарадњу са установама у Србији, нашој матици, али и дивне људске, братске и сестринске односе.