У каквом су стању српске болнице (6): Велике гужве највећи проблем у Нишу. Шапчанима недостају апарати за дијализу. У неким клиникама све исто као средином прошлог века
ЈАВНА је тајна да су услови у многим српским здравственим установама испод границе достојанства. Зато и не чуди што је један од највећих страхова – бојазан од одласка у болницу.
Репортери „Новости“ обишли су на десетине болница у Србији и „поставили дијагнозу“ услова у којима се лечимо.
У здравство је у протеклих десетак година убризгано, само из јавних финансија, око 15 милијарди евра, али смо, и по опремљености и по кадровској оспособљености, још далеко од Европе. С толиким новцем, упозоравају стручњаци, могло је и морало да се уради много више. Јер, просторије у неким престоничким клиникама, на пример, нису реновиране деценијама, фасаде отпадају, кровови прокишњавају, а у собама без климе често лежи и по више од десет пацијената.
О свакодневним проблемима који тиште просечног пацијента – бесконачним редовима или нељубазности медицинског особља – не треба ни говорити!
НИШ И КРУШЕВАЦ
ВЕЛИКЕ гужве највећи су проблем Клиничког центра Ниш, ка којем гравитира близу два милиона корисника здравствених услуга из југоисточне Србије. Клинички центар располаже са 1.465 болничких постеља, а у овој установи годишње се, у просеку, лечи око 57.000 пацијената. Гужве су огромне, последњих недеља посебно, јер се масовно замењује столарија и реновирају се практично све клинике у кругу КЦ.
– Реконструкција је готова, а у наредних месец-два почећемо са изградњом нове зграде КЦ, где ћемо добити још око 600 кревета и растеретити старе зграде. Селимо хирургију, неурологију, кардиологију, све ургентне гране медицине, тако да ћемо сва хитна стања решавати обједињено, у новом објекту – објашњава за „Новости“ др Зоран Радовановић, заменик директора КЦ. – У старој згради моћи ће да се раде такозване хладне операције, ортопедски захвати…
Најгоре је у хируршком блоку.
– Моју братаницу сам затекла на ходнику, немају где да сместе све пацијенте – каже нам Јелена З. – Сви су онда нервозни, и пацијенти и лекари.
У управи КЦ напомињу да су свесни да је дванаест постеља за хируршки блок за ургентне случајеве – алармантно мало. Уколико би дошло до саобраћајке већих размера то би извесно направило проблем.
С друге стране, како јавља наш дописник из Крушевца, око 270.000 пацијената Расинског округа нема разлога за бригу. Према речима примаријуса др Војкана Кулића, генералног директора Здравственог центра, у Крушевцу су све просторије, где се непосредно ради с пацијентима, у одличном стању.
– Лекова и потрошног болничког материјала имамо на залихама најмање за наредна три месеца – каже др Кулић. – Три пута дневно се испоручи око 1.000 оброка, опере се око 1.500 килограма веша… Нисмо реновирали само зграде болничке патологије и апотеке, са којима пацијенти нису у директном контакту. Са изградњом цркве у болничком кругу, која је у току, заокружићемо обнову болничког комплекса. Комплетно обнављамо зграду Медицине рада, у оквиру Дома здравља, у којој су смештене физикална медицина, део лабораторије и рендген. Од око 3.600 већ је обновљено 2.500 квадрата. Финансијско пословање такође је уредно. Једина смо фирма у граду која потражује милионе, а никоме не дугује.
КРАЉЕВО
СВЕ док земљотрес 3. новембра прошле године није задесио Краљево, Краљевчани, а с њима и око 300.000 грађана суседних градова и општина, углавном из Рашког округа, могли су да се похвале да имају где да се лече. Од земљотреса, међутим, ситуација се битно променила, мада је болница у оквиру Здравственог центра „Студеница“ далеко од „логора“, како би се једном речи могли описати поражавајући услови лечења у неким болницама по Србији.
У новембарском земљотресу, од свих здравствених објеката у Краљеву, осим зграде Завода за јавно здравље, која је због тешких оштећења већ сравњена са земљом, највише је страдала зграда Интернистичке болнице ЗЦ „Студеница“ са 220 кревета и Одељењем дијализе, која је само неколико година раније била потпуно обновљена и савремено опремљена. Стручњаци се још двоуме да ли да је сруше, па да на том месту подигну нову болницу, или да оштећења санирају.
За разлику од Интернистичке, Хируршка болница Здравственог центра издржала је све потресе, али проблем је што је она сада, са веома пристојним условима за стационарно лечење, постала претесна јер је у исту зграду пресељена комплетна Интернистичка болница са Одељењем дијализе.
– Тиме смо и болнички капацитет са 550 смањили на 480 постеља – каже др Драган Арсић, директор ЗЦ „Студеница“. – Највећи проблем, међутим, имамо са администрацијом РЗЗО, која се понаша као посебан центар моћи. Својим бирократским, линеарним начином одређивања средстава свакодневно нам отежавају рад, тако да често немамо довољно ни најважнијих лекова, као што су цитостатици.
ШАБАЦ
У ШАБАЧКОЈ болници ново руководство се бори са наслеђеним проблемима.
– Служба за дијализу Опште болнице, са 114 пацијената, једина је у Србији која ради у четири смене – открива за „Новости“ др Бранко Вујковић, помоћник директора за менаџмент. – Услови рада су катастрофални, а простор скучен, о чему смо обавестили Министарство здравља и добили уверавања да ће проблем бити ургентно решен.
Шабачка болница је 1. априла ове године добила ново руководство на челу са др Зором Николић, субспецијалистом нефрологије, која је већ имала припремљен пројекат Центра за дијализу. До краја године установа ће добити око 300.000 евра за ову намену.
– По свим медицинским параметрима, дијализа се ради у две, евентуално три смене, али наша четврта смена почиње у 22 и завршава се у два ујутро. Радимо ноћу, јер је мали и простор, и број апарата. Што је најгоре, имамо нове апарате који су добијени 2009. године из донације италијанске владе, али никад нису прикључени – прича Вујковић.
Са обећаних 300.000 евра биће изведени грађевински радови, и то у делу угашене физикалне медицине, која се тренутно користи као магацински простор.
– Горући проблем је и неисправна централна стерилизација. Опрема из 1979. године ремонтована је 2002. године, када је пропуштена прилика да се обнови. Потребно нам је између 100.000 и 150.000 евра, што сигурно не можемо из сопствених средстава – каже Вујковић.
ЗРЕЊАНИН
ЗРЕЊАНИНЦИ су више од четврт века, са житељима пет средњобанатских општина, издвајали самодопринос и сакупили 47,7 милиона евра за изградњу нове болнице у Зрењанину. Десетоетажна зграда одавно је део панораме града на Бегеју, а у њу су поступно пресељавана поједина болничка одељења. Тренутно је, од 42.000 квадратних метара простора, искоришћено нешто преко половине.
У априлу је усељена пета етажа, где су гинекологија, ушно и урологија. Остало је још пет етажа да се заврши, а финасирање је неизвесно, јер више нема самодоприноса.
У новом објекту ради Ургентни центар, а отворена је и јединица за мождани удар, уз терапију са такозваном медицином на даљину. Посредством аудио-видео линка са Клиником за неурологију у Новом Саду, утврђују се дијагнозе и одређују терапија. Недавно је прорадио и пејсмејкер центар.
Зрењанинска болница „Др Ђорђе Јовановић“ прва је медицинска установа у Србији која је акредитована на седам година.
Пацијенти имају велики комфор – смештени су у трокреветним собама са купатилом, туш кабином и опремом по највишим стандардима.
Са друге стране, у зградама старе болнице све је и даље старо и запуштено. Пацијенти износе брдо примедби – од услова смештаја, хигијене, понашања особља, гужви и чекања, апарата у квару… Менаџмент све правда лошим радним условима.
* * * * * * * * *
ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР У БОРУ ПОСТАО ЈЕДНА ОД НАЈБОЉИХ МЕДИЦИНСКИХ УСТАНОВА
ЈОШ МАЛО ПА ИДЕАЛНО
БОР – У последњих пет година Здравствени центар у Бору постао је једна од најбољих медицинских установа у Србији. У том периоду овде је инвестирано више од четири милиона евра, захваљујући чему је и квалитет лечења на завидном нивоу.
– Здравствени центар је добио најсавременије Одељење интензивне неге, где је, уз све остале медицинске услуге, уведен и видео-надзор пацијената 24 сата – истиче др Драган Стојадиновић, директор борског ЗЦ. – Потпуно је реновиран и модерно опремљен Пријемно-тријажни блок, као и топле везе између одељења. Реновирана је кухиња и обновљени су сви кровови.
По речима нашег саговорника, урађен је и систем за централни развод гасова, а замењено је 900 старих прозора од дрвета онима направљених од ПВЦ столарије.
– Пратимо и, по могућству, уводимо нове методе лечења – каже др Стојадиновић. – Већ се обављају најсложенији хируршки захвати, због којих су раније наши пацијенти били упућивани у Ниш или Београд. Увели смо нове методе лечења и на већини осталих одељења, а најпоноснији смо што сада у Бор долазе пацијенти из других градова да би овде оперисали катаракте.
Гужве, које су рак-рана већине здравствених установа, у Бору су ружна прошлост. Пре три године месечно је било више од 60 притужби на рад лекара и особља у борском Здравственом центру. Последњих месеци поднесе се, квартално само једна жалба. (Љ. Т.)
* * * * * * * *
СТАРИ ОБЈЕКТИ И ДОТРАЈАЛЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ У КРАГУЈЕВАЧКОМ КЛИНИЧКОМ ЦЕНТРУ
НА КЛИНИКАМА ПУЦАЈУ КОПЧЕ
КРАГУЈЕВАЦ – Поједине болнице у Србији препуне су кадрова достојних хорор филмова. Један од најдрастичнијих примера је Клиника за педијатрију Клиничког центра Крагујевац. Због недостатка тоалета малишани су принуђени да иду до суседног улаза у Школски диспанзер или да користе природу иза зграде. За овај случај, када су „Новости“ недавно писале, надлежни у Министарству здравља, нису ни чули! Али обећали су да ће информацију проверити и реаговати.
Како су нам рекли у КЦ „Крагујевац“, док се не изгради нови објекат, најмлађи пацијенти су принуђени да користе тоалет у оквиру специјалистичких поликлиничких амбуланти КЦ „Крагујевац“, на споредном унутрашњем улазу у клинику или санитарни чвор у оквиру простора диспанзера. Овдашњем клиничком центру потребна је хитна финансијска интервенција, због више деценија старих објеката, дотрајале инсталације, кварова на скупим апаратима…
Према речима Вање Ђорђевић, пи-ара КЦ, пара нема за редовно одржавање, а новац нередовно стиже и за основно здравствено функционисање центра. Приоритети су одржавање и поправка апарата неопходних за дијагностику и лечење пацијената. У тој области се проблем некако и решава, али други чекају годинама.
– Због дотрајале инсталације, старе 30 година, честа су пуцања цеви – каже Вања Ђорђевић. – Прозори на згради хируршког блока не дихтују. Зими хладно, лети вруће. Потпуно су дотрајали и такозвани централни бојлери на Клиници за педијатрију, Клиници за интерну медицину и Клиници за урологију. Због пуцања тих бојлера болесници често остају без топле воде. За решавање тог проблема потребно је само 600.000 динара, али центар није у могућности да то самостално реши.
Надлежни у Центру кажу да није редак случај да због недостатка болесничких постеља пацијенти леже на покретним колицима. Кревета нема довољно у Ургентном центру, Клиници за неурологију, Клиници за хирургију..(М. Ђ.)
* * * * * * * * * *
У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ НА ЗРАЧЕЊЕ ЧЕКА ЧАК 526 ПАЦИЈЕНАТА, А НЕКИ ЋЕ МОРАТИ У КЛАДОВО
ДВЕ МАШИНЕ ДО КРАЈА ГОДИНЕ
НОВИ САД – Поступак за расписивање међународног тендера за набавку два нова апарата за зрачну терапију, који ће бити инсталирани у Институту за онкологију у Сремској Каменици, требало би да буде покренут ових дана, потврдио је за „Новости“ војвођански секретар за здравство др Атила Ченгери. Иако се два постојећа апарата у том институту готово и не гасе, на зрачну терапију најтежих малигних обољења тренутно чека чак 526 пацијената.
– Током ове седмице са руководством института требало би да прецизирамо какви су им апарати потребни, пошто се они не купују готови, већ се склапају по захтеву наручиоца. Појединачна цена је око два милиона евра, а на тендеру ће предност имати произвођачи који буду спремни да пристану на плаћање у више рата – додаје Ченгери, потврђујући да ће набавку финансирати секретаријат на чијем је челу.
Покрајински секретар за здравство верује да ће нови апарати за зрачну терапију стићи до краја године, а у то се нада и проф. др Марко Ерак, управник Клинике за зрачну терапију каменичког института.
– Тренутно на ред за зрачење долазе пацијенти који су на листе чекања стављени у марту. Два постојећа „варијана“ инсталирана су 2004. и 2006. године и раде пуним капацитетом, али то ни изблиза није довољно да сви пацијенти из двомилионске Војводине терапију добију одмах – каже Ерак. – Одређени број оболелих ће, највероватније, ускоро кренути на зрачење у Кладово, пошто тамошњи институт ради у само једној смени. Надамо се да ћемо тако до краја године обезбедити зрачну терапију за бар 200 људи.
Поред два апарата, које ће купити покрајинска администрација, постоје наговештаји да би у Каменицу, захваљујући помоћи републичког Министарства здравља, могла да стигну још два, чиме би се елиминисале листе чекања. (Ђ. В.)
* * * * * * * *
ОПЕРАЦИОНЕ САЛЕ У ПРИЈЕПОЉУ НАГРИЗА ВРЕМЕ
ОПРЕМА ЗА МУЗЕЈ
ПРИЈЕПОЉЕ – Опрема у једној од три операционе сале пријепољске болнице пре је, кажу, за музејски експонат него за болницу 21. века. Овде су и даље операциони сто и лампа, али и део инструмената са којима је хирург др Живко Петровић оперисао слепо црево првом пацијенту 13. маја 1961. године.
Хируршка служба пријепољске болнице има шест хирурга и на услузи је грађанима општина Пријепоље, Нова Варош, Прибој и Сјеница, а збрињава и повређене учеснике у саобраћају на магистрали за црногорско приморје.
– Уз ентузијазам лекара и помоћ донатора од преко 15.000 евра реновирали смо просторије и једну операциону салу. Најлошија је ситуација у сали у којој се раде операције са општом анастезијом, јер је опрема стара пола века, а део инструмената 20 до 30 година – истиче начелник службе др Зулкефил Бато Садовић, дечји хирург. (М. Н.)
* * * * * * * * * *
ДР АВДО ЋЕРАНИЋ, ДИРЕКТОР ЗЦ „НОВИ ПАЗАР“
СВЕ НАМ НЕДОСТАЈЕ
НОВИ ПАЗАР – Мада је последњих година много улагано у здравство Новог Пазара, у овдашњем здравственом центру постоје одељења на којима услови за лечење и опоравак болесника нису ни приближни пристојним, потребним и прописаним.
– Најтежа ситуација је на Одељењу за плућне болести, које је смештено у потпуно дотрајалој, испуцалој и оронулој згради бившег Интерног одељења – каже др Авдо Ћеранић, директор Здравственог центра „Нови Пазар“, и наглашава да је један од приоритета изградња новог хируршког блока. – У истој згради налази се и Одељење микробиологије, које због оронулости просторија ради у нехигијенским, врло тешким условима. Одавно планирамо да ту зграду, у коју ћемо уселити и Одељење психијатрије, реновирамо, али још нисмо успели да обезбедимо потребна средства.
Садашњи хируршки блок грађен је 1970. године, када је Нови Пазар имао 60.000 становника. Данас град има дупло више житеља, а овом здравственом центру гравитира чак 200.000 пацијената из Новог Пазара и околних општина. (М. Н.)
* * * * * * * * * * * *
ДР СРЕЋКО БОСИЋ, ДИРЕКТОР БОЛНИЦЕ ПОЖАРЕВАЦ
ФАЛЕ КРЕВЕТИ
ПОЖАРЕВАЦ – Општа болница у Пожаревцу тренутно има око 530 лежећих пацијената, који су, према оцени челних људи ове установе, смештени у солидним условима.
– Стање на десетак одељења са лежећим пацијентима је задовољавајуће, али увек има места за побољшање услова. Оно што нам највише недостаје јесу бољи санитарни чворови, јер се ради о старој болничкој згради. Такође, добро би нам дошли и нови кревети за пацијенте, као и нова постељина, јер настојимо да у сваком тренутку имамо по три комплета за замену – каже др Срећко Босић, директор Опште болнице и портпарол Здравственог центра Пожаревац. – Недостају и пиџаме, због чега је пацијентима дозвољено да понесу своје. (Т. М.)
* * * * * * * * * * *
У КИКИНДИ СЕ ДОВИЈАЈУ НА СВЕ НАЧИНЕ
НИ ЛЕКА, НИ ЛЕКАРА
КИКИНДА – Здравствена служба у Кикинди, у оквиру две установе, Опште болнице и Дома здравља, функционише као и у већини осталих градова, уз уобичајене проблеме.
– Суочени смо с хроничним недостатком медикамената и дијагностичких препарата, чију понуду у целини одређују произвођачи и дистрибутери, а недовољно је и санитетског материјала – каже др Милан Митрић, начелник хирургије у кикиндској болници. – Довијамо се на све начине да пацијентима обезбедимо адекватне услове за лечење. Додатни проблем је стално присутна могућност одлива високостручног медицинског кадра, с којим ионако кубуримо, превасходно због релативно скромних плата у нашој бранши. У целини имамо услове који омогућавају редовно функционисање, али нешто више од тога, ако се финансије не повећају, није могуће. (М. И.)
